Сваким даном након одржаних ванредних парламентарних избора у Србији се све снажније поставља питање о томе каква нас будућност чека након победе Студентске листе и да ли су њени представници достојни поверења које су од народа добили. Борба против корупције се усмерила на спремачице, директоре школа, децу и њихове родитеље. Народ се бије по друштвеним мрежама и води жестоку битку да са своје стране покаже другој да није у праву. Једни данас брину како ће и да ли имати своје радно место, како одгајати своју децу и плаћати рачуне. А други брину бригу по разним друштвеним мрежама како ће јахати и затварати своје политичке противнике, како упадати у фирме, како ширити страх међу онима који не мисле као они. Не знам да ли је Србија то бирала, али знам и видим да се нешто чудно запатило на нашој политичкој сцени и да смо можда већ у временима комунистичке власти из 1945.године. Питам се да ли ћемо деци овог 1.јануара честитати нову 2027.годину или 1946.годину. Увек сам бирао будућност. Зна ли неко да ми каже шта је мој народ изабрао овог пута на изборима?
Главни и одговорни уредник Србислав Филиповић
